Эцюды да класіфікацыі дзеяслова: Гісторыя праблемы, катэгорыі, таксоны і карэляцыі
2024, Tom 24
Data publikacji
Data otrzymania
Data akceptacji
Model publikowania
Rodzaj licencji
Dziedzina
Dyscyplina
Język publikacji
Pliki do pobrania
PDF 599 KB
Liczba wyświetleń:85
Liczba pobrań:57
Cytowania Crossref:0
Wynik Altmetric:0
Abstrakt
Адным з самых заблытаных раздзелаў граматыкі былі і застаюцца класы дзеяслова, славянскага ў цэлым і беларускага ў прыватнасці. На працягу XIX–XX стст. амаль кожны лінгвіст, звяртаючыся да гэтай праблематыкі, прапаноўваў уласную версію, а ў выніку так і не склалася канвенцыя лічбавай намінацыі класаў і вызначэння іх граніц. У артыкуле праблема класаў дзеяслова раскрываецца з улікам іх семантыкі, якая праяўляецца ў марфалогіі і дэрывацыйнай валентнасці таксонаў. Аб’ектам даследавання быў поўны корпус беларускага дзеяслова, аказаны ў адпаведных лексікаграфічных працах і беларускім сегменце інтэрнэту. Адметнасць прапанаванага падыходу замыкаецца яшчэ і ў тым, што аўтар артыкула адмовіўся ад лічбавай намінацыі класаў дзеяслова і звярнуўся да слоўнай намінацыі з улікам якасных характарыстык кожнага таксона. Для гэтага аўтару давялося зблізіць панятак класа з аспектуальнай праблематыкай, а менавіта: з чынамі (ці спосабамі дзеяння) дзеяслова, якія даследуе функцыянальная граматыка. Пры апісанні катэгарыяльнага зместу таксонаў аўтар уперышню застасаваў да беларускага дзеяслова катэгорыю версіі, якая абымае не толькі панятак пераходнасці / непераходнасці, але і такія суб’ект-аб’ектныя дачыненні, як адцэнтровасць / дацэнтровасць дзеяння, дасягальнасць / недасягальнасць. Для намінацыі таксонаў выкарыстоўваліся як агульнапрынятыя тэрміны, так і аўтарскія, прыкладам, “ілюмінатыўныя” ці “медыятыўныя” дзеясловы. У артыкуле падаецца кароткая гісторыя пытання, параўноўваюцца спосабы класіфікацыі дзеяслова, як фармальныя, так і семантычныя, акрэсліваецца катэгарыяльны апарат, вызначаецца поўны набор таксонаў, падлеглых апісанню, апісваюцца найбольш паказальныя класы дзеяслова: статыўны і ілюмінатыўны. Мэта артыкула – раскрыць уласцівасці і глыбінныя законы класаў дзеяслова, што можа мець практычнае значэнне для стварэння і адбору лексікі, а таксама для разумення гістарычных працэсаў, якія адбываюцца ў граматыцы. Пры даследаванні класаў дзеяслова практыкаваўся корпусны і семантычны аналіз, статыстычныя злічэнні і тэорыя шкалаў. Тэма артыкула застаецца незавершанай, адкрытай і вымагае працягу да поўнага апісання класаў, падкласаў, групаў і кластараў дзеяслова, вызначаных у даследаванні.
Bibliografia
Agrell’ Sigurd. 1962. O sposobah dejstviâ polʹskogo glagola (35–39). V: Voprosy glagolʹnogo vida. Moskva: Izdatelʹstvo inostrannoj literatury [Агрелль Сигурд. 1962. О способах действия польского глагола (35–39). В: Вопросы глагольного вида. Москва: Издательство иностранной литературы].
Antichnyye teorii yazyka i stilya. 1936. Moskva – Leningrad: OGIZ-SOTSEGIZ [Античные теории языка и стиля. 1936. Москва – Ленинград: ОГИЗ-СОЦЭГИЗ].
Avilova Natal'ya. 1976. Vid glagola i semantika glagol'nogo slova. Moskva: Nauka [Авилова Наталья. 1976. Вид глагола и семантика глагольного слова. Москва: Наука].
Bielaruskaja hramatyka ŭ dzviuch častkach. 1985. Č. 1. Fanalohija. Arfaepija. Marfalohija. Slovaŭtvarennie. Nacisk. Red. M.V. Biryla, P.P. Šuba. Minsk: Navuka i technika [Беларуская граматыка ў дзвюх частках. 1985. Ч. 1. Фаналогія. Арфаэпія. Марфалогія. Словаўтварэнне. Націск. Рэд. М.В. Бірыла, П.П. Шуба. Мінск: Навука і тэхніка].
Bondarko Aleksandr, Bulanin Lev. 1967. Russkiy glagol. Leningrad: Prosveshcheniye [Бондарко Александр, Буланин Лев. 1967. Русский глагол. Ленинград: Просвещение].
Bromley Sof'ya. 1965. Printsipy klassifikatsii glagola v sovremennom russkom yazyke. “Voprosy yazykoznaniya” № 5: 67–83 [Бромлей Софья. 1965. Принципы классификации глагола в современном русском языке. “Вопросы языкознания” № 5: 67–83].
Bušliakoŭ Juraś. 2002. Jan Stankievič jak ideoliah bielaruskaha moŭnaha puryzmu (534–578). U: Jan Stankievič. Zbor tvoraŭ u 2 tamoch. T. 2. Minsk: Encyklapiedyks: [Бушлякоў Юрась. 2002. Ян Станкевіч як ідэоляг беларускага моўнага пурызму (534–578). У: Ян Станкевіч. Збор твораў у 2 тамох. Т. 2. Мінск: Энцыклапедыкс:].
Buzuk Piotr. 1928. “Kuĺtura movy” ŭ “Uzvyššy”. “Maladniak” № 5–6: 111–116 [Бузук Пётр. 1928. “Культура мовы” ў “Узвышшы”. “Маладняк” № 5–6: 111–116].
Čorny Kuźma. 1973. Zbor tvoraŭ u 8-i tamach. T. 8. Minsk: Mastackaja litaratura [Чорны Кузьма. 1973. Збор твораў у 8-і тамах. Т. 8. Мінск: Мастацкая літаратура].
DABM (Dyjaliektalahičny atlas bielaruskaj movy). Minsk: Vydaviectva AN BSSR, 1963 [ДАБМ (Дыялекталагічны атлас беларускай мовы). Мінск: Выдавецтва АН БССР, 1963].
ESBM-5 (Etymalahičny sloŭnik bielaruskaj movy. T. 5. K–L). Red. V.U. Martynaŭ. 1989. Minsk: Navuka i technika [ЭСБМ-5 – Этымалагічны слоўнік беларускай мовы. Т. 5. К–Л. Рэд. В.У. Мартынаў. 1989. Мінск: Навука і тэхніка].
Fortunatov Filipp. 1899. O zalogakh russkago glagola. Sankt-Peterburg: Tipografíya Imperatorskoy Akademii Nauk [Фортунатовъ Филиппъ. 1899. О залогахъ русскаго глагола. Санкт-Петербургъ: Типографія Императорской Академіи Наукъ].
Galkina-Fedoruk Yevdokiya. 1957. Sovremennyy russkiy yazyk: Leksikografiya. Fonetika. Morfologiya. Moskva. Uchpedgiz [Галкина-Федорук Евдокия. 1957. Современ-ный русский язык : Лексикография. Фонетика. Морфология. Москва: Уч-педгиз].
Gorbova Yelena. 1999. Opyt razrabotki universal'noy klassifikatsii kharakterov glagol'nogo deystviya (7–13). V: Materialy XXVIII mezhvuzovskoy nauchno-metodicheskoy konferentsii prepodavateley i aspirantov. Vyp. 16. Sektsiya obshchego yazykoznaniya. Chast' 1. Sankt-Peterburg: Izdatel'stvo Sankt-Peterburgskogo universite¬ta [Горбова Елена. 1999. Опыт разработки универсальной классификации характеров глагольного действия (7–13). В: Материалы XXVIII межвузовской научно-методической конференции преподавателей и аспирантов. Вып. 16. Секция общего языкознания. Часть 1. Санкт-Петербург: Издательство Санкт-Петербургского университета].
Gorbova Yelena. 2017. Grammaticheskaya kategoriya aspekta i kontekst (na materiale ispanskogo i russkogo yazykov). Sankt-Peterburg: Izdatel'stvo Sankt-Peterbgskogo universiteta [Горбова Елена. 2017. Грамматическая категория аспекта и контекст (на материале испанского и русского языков). Санкт-Петербург: Издательство Санкт-Петербгского университета].
Grammatika russkogo yazyka v 2 tomakh. 1952. T. I. Red. V.V. Vinogradov, Ye.S. Istrina, S.G. Barkhudarov. Moskva: Izdatel'stvo AN SSSR [Грамматика русского языка в 2 томах. 1952. Т. I. Ред. В.В. Виноградов, Е.С. Истрина, С.Г. Бархударов. Москва: Издательство АН СССР].
Grammatika russkogo yazyka v 2 tomakh. 1960. T. I. Red. V.V. Vinogradov, Ye.S. Istrina, S.G. Barkhudarov. Moskva: Izdatel'stvo AN SSSR [Грамматика русского языка в 2 томах. 1960. Т. I. Ред. В.В. Виноградов, Е.С. Истрина, С.Г. Бархударов. Москва: Издательство АН СССР].
Grammatika sovremennogo russkogo literaturnogo yazyka. Red. N.Yu. Shvedova. 1970. Moskva: Nauka [Грамматика современного русского литературного языка. Ред. Н.Ю. Шведова. 1970. Москва: Наука].
Gvozdev Aleksandr. 1958. Sovremennyy russkiy literaturnyy yazyk. Ch. 1: Fonetika. Morfologiya. Moskva: Uchpedgiz [Гвоздев Александр. 1958. Современный рус-ский литературный язык. Ч. 1: Фонетика. Морфология. Москва: Учпедгиз].
Hramatyka bielaruskaj movy ŭ 2 tamach. 1962. T. 1: Marfalohija. Red. K.K. Atrachovič, M.H. Bulachaŭ. Minsk: Vydaviectva AN BSSR [Граматыка беларускай мовы ў 2 тамах. 1962. Т. 1: Марфалогія. Рэд. К.К. Атраховіч, М.Г. Булахаў. Мінск: Выдавецтва АН БССР].
HSD (Hramatyčny sloŭnik dziejaslova: A–Ja). 2013. Minsk: Bielaruskaja navuka [ГСД (Граматычны слоўнік дзеяслова: А–Я. 2013. Мінск: Беларуская навука].
HSN (Hramatyčny sloŭnik nazoŭnika: A–Ja). 2013. Minsk: Bielaruskaja navuka [ГСН (Граматычны слоўнік назоўніка: А–Я). 2013. Мінск: Беларуская навука].
HSP (Hramatyčny sloŭnik prymietnika, zajmiennika, ličebnika, prysloŭja: A–Ja). 2013. Minsk: Bielaruskaja navuka [ГСП (Граматычны слоўнік прыметніка, займенніка, лічэбніка, прыслоўя: А–Я). 2013. Мінск: Беларуская навука].
Isachenko Aleksandr. 1960. Grammaticheskiy stroy russkogo yazyka v sopostavlenii s slovatskim. Morfologiya. Ch. 2. Bratislava: Izdatel'stvo Slovatskoy Akademii Nauk [Исаченко Александр. 1960. Грамматический строй русского языка в сопоставлении с словацким. Морфология. Ч. 2. Братислава: Издательство Словацкой Академии Наук].
Jankoŭski Fiodar. 1989. Histaryčnaja hramatyka bielaruskaj movy. Minsk: Vyšejšaja škola [Янкоўскі Фёдар. 1989. Гістарычная граматыка беларускай мовы. Мінск: Вышэйшая школа].
Kartsevskiy Sergey. 2004. Sistema russkogo glagola (31–205). V: Kartsevskiy Sergey. Iz lingvisticheskogo naslediya. T. II. Moskva: Yazyki slavyanskoy kul'tury [Карцевский Сергей. 2004. Система русского глагола (31–205). В: Карцевский Сергей. Из лингвистического наследия. Т. II. Москва: Языки славянской культуры].
Kaŭrus Aliaksiej. 2011. Da svajho slova: Pytanni kuĺtury movy. Minsk: RIVŠ [Каўрус Аляксей. 2011. Да свайго слова: Пытанні культуры мовы. Мінск: РИВШ].
Kholodovich Aleksandr. 1963. O predel'nykh i nepredel'nykh glagolakh (po dannym koreyskogo i yaponskogo yazykov). V: Filologiya stran Vostoka. Leningrad: Izda-tel'stvo Leningradskogo universiteta [Холодович Александр. 1963. О предельных и непредельных глаголах (по данным корейского и японского языков). В: Филология стран Востока. Ленинград: Издательство Ленинградского университета].
Klimov Georgiy. 2009. Tipologiya yazykov aktivnogo stroya. Moskva: Knizhnyy dom «LIBROKOM» [Климов Георгий. 2009. Типология языков активного строя. Москва: Книжный дом «ЛИБРОКОМ»].
Knyazev Yuriy. 2007. Grammaticheskaya semantika: Russkiy yazyk v tipologicheskoy perspektive. Moskva: Yazyki slavyanskikh kul'tur [Князев Юрий. 2007. Грамматическая семантика: Русский язык в типологической перспективе. Москва: Языки славянских культур].
Komte Rozhe. 2006. O klassifikatsii slavyanskogo glagola v pervoy polovine ХХ veka: Pol' Buayye, Sergey Kartsevskiy i Antuan Meyye. “Voprosy yazykoznaniya” № 1: 102–122 [Комте Роже. 2006. О классификации славянского глагола в первой половине ХХ века: Поль Буайе, Сергей Карцевский и Антуан Мейе. “Вопросы языкознания” № 1: 102–122].
Krivitskiy Aleksandr. 1990. Morfologiya (80–219). V: Krivitskiy Aleksandr, Mikhnevich Arnol'd, Podluzhnyy Aleksandr. Belorusskiy yazyk dlya govoryashchikh po-russki. Minsk: Vysheyshaya shkola [Кривицкий Александр. 1990. Морфология (80–219). В: Кривицкий Александр, Михневич Арнольд, Подлужный Александр. Белорусский язык для говорящих по-русски. Минск: Вышэйшая школа].
Kuznetsov Potr. 1952. Glagol. V: Sovremennyy russkiy yazyk. Morfologiya (Kurs lektsiy). Red. V. Vinogradov. Moskva: Izdatel'stvo Moskovskogo universiteta: 251–361 [Кузнецов Пётр. 1952. Глагол. В: Современный русский язык. Морфология (Курс лекций). Ред. В. Виноградов. Москва: Издательство Московского университета: 251–361].
Lomtev Timofey. 1956. Grammatika belorusskogo yazyka: posobiye dlya universitetov i pedagogicheskikh institutov. Moskva: Uchpedgiz [Ломтев Тимофей. 1956. Грамматика белорусского языка: пособие для университетов и педагогических институтов. Москва: Учпедгиз].
Mackievič Juzefa. 1959. Marfalohija dziejaslova ŭ bielaruskaj movie. Minsk: Vydaviectva AN BSSR [Мацкевіч Юзэфа. 1959. Марфалогія дзеяслова ў беларускай мове. Мінск: Выдавецтва АН БССР].
Martynaŭ Viktar, Šuba Paviel. Jarmaš Mikalaj. 1967. Marfiemnaja dystrybucyja ŭ bie-laruskaj movie: Dziejasloŭ. Minsk: Navuka i technika [Мартынаў Віктар, Шуба Павел. Ярмаш Мікалай. 1967. Марфемная дыстрыбуцыя ў беларускай мове: Дзеяслоў. Мінск: Навука і тэхніка].
Maslov Yuriy. 1948. Vid i leksicheskoye znacheniye glagola v russkom yazyke. “Izvestiya Akademii nauk SSSR. Seriya literatury i yazyka”. T. 7. Vyp. 4: 303–316 [Маслов Юрий. 1948. Вид и лексическое значение глагола в русском языке. “Известия Академии наук СССР. Серия литературы и языка”. Т. 7. Вып. 4: 303–316].
Maslov Yuriy. 1958. Rol' tak nazyvayemoy perfektivatsii i imperfektivatsii v protsesse vozniknoveniya slavyanskogo glagol'nogo vida. Moskva: Izdatel'stvo Akademii nauk SSSR [Маслов Юрий. 1958. Роль так называемой перфективации и имперфективации в процессе возникновения славянского глагольного вида. Москва: Издательство Академии наук СССР].
Maslov Yuriy. 1962. Voprosy glagol'nogo vida v sovremennom zarubezhnom yazykoznanii (7–32). V: Voprosy glagol'nogo vida: sbornik. Red. Yu.S. Maslov. Moskva: Izda-tel'stvo inostrannoy literatury [Маслов Юрий. 1962. Вопросы глагольного вида в современном зарубежном языкознании (7–32). В: Вопросы глагольного вида: сборник. Ред. Ю.С. Маслов. Москва: Издательство иностранной литературы].
Maslov Yuriy. 1984. Ocherki po aspektologii. Leningrad: Izdatel'stvo LGU [Маслов Юрий. 1984. Очерки по аспектологии. Ленинград: Издательство ЛГУ].
Muchnik Iosif. 1971. Grammaticheskiye kategorii glagola i imeni v sovremennom russkom literaturnom yazyke. Moskva: Nauka [Мучник Иосиф. 1971. Грамматические категории глагола и имени в современном русском литературном языке. Москва: Наука].
Nikolayeva Tat'yana 1962. Klassifikatsiya russkikh glagolov po kolichestvu osnov i ikh raspredeleniyu po kategoriyam (96–102). V: Strukturno-tipologicheskiye issledova¬niya: sbornik statey. Red. T. N. Moloshnaya. Moskva: Izdatel'stvo Akademii nauk SSSR: 96–102 [Николаева Татьяна 1962. Классификация русских глаголов по количеству основ и их распределению по категориям (96–102). В: Структурно-типологические исследования: сборник статей. Ред. Т.Н. Молошная. Москва: Издательство Академии наук СССР].
Paciupa Jur. 2013. Anons: kvadrat tekstaŭ. Minsk: I. P. Lohvinaŭ [Пацюпа Юр. 2013. Анонс: квадрат тэкстаў. Мінск: І. П. Логвінаў].
Paducheva Yelena. 2004. Dinamicheskiye modeli v semantike leksiki. Moskva: Yazyki slavyanskoy kul'tury [Падучева Елена. 2004. Динамические модели в семантике лексики. Москва: Языки славянской культуры].
Palosi Ildikó. 2013. Kolichestvennaya aspektual'nost' v russkom yazyke v zerkale kolichestvenno-predel'nykh sposobov glagol'nogo deystviya [online] https://dokto ri.btk.elte.hu/lingv/palosiildiko/thesis.pdf [доступ: 05.01.2019] [Palosi Ildikó. 2013. Количественная аспектуальность в русском языке в зеркале количест¬венно-предельных способов глагольного действия].
Papp Ferents. 1963. Klassifikatsiya russkikh glagolov. V: “Russkiy yazyk v shkole” № 4: 98–101 [Папп Ференц. 1963. Классификация русских глаголов. В: “Русский язык в школе” № 4: 98–101].
Patyupo Yuriy. 2018. Otnosheniye stikha k grafike i chitke: Voprosy ontologii stikhotvornoy rechi (301–350). V: Missiya vypolnima: Perspektivy izucheniya fol'klora. Red. M. Kyyva, T. Volodina. Tartu: Nauchnoye izdatel'stvo ELM [Патюпо Юрий. 2018. Отношение стиха к графике и читке: Вопросы онтологии стихотворной речи (301–350). В: Миссия выполнима: Перспективы изучения фольклора. Ред. М. Кыйва, Т. Володина. Тарту: Научное издательство ЭЛМ].
Pavskiy Gerasim. 2012. Filologicheskiye nablyudeniya nad sostavom russkogo yazyka. 3-e rassuzhdeniye: O glagole. Moskva: Knizhnyy dom «LIBROKOM» [Павский Гера-сим. 2012. Филологические наблюдения над составом русского языка. 3-е рассуждение: О глаголе. Москва: Книжный дом «ЛИБРОКОМ»].
Piskunoŭ Fiodar. 2008. Klasifikacyja dziejaslovaŭ: Kampjuterna-linhvistyčny padychod. “Rodnaje slova” №10: 61–65 [Піскуноў Фёдар. 2008. Класіфікацыя дзеясловаў: Камп’ютэрна-лінгвістычны падыход. “Роднае слова” №10: 61–65].
Ramza Tat'yana. 2010. Tipy spryazheniya v belorusskom yazyke na fone russkogo. “Przegląd Wschodnioeuropejski” № 1: 425–446 [Рамза Татьяна. 2010. Типы спряжения в белорусском языке на фоне русского. “Przegląd Wschodnio-europejski” № 1: 425–446].
Rusak Valiancina. 2003. Marfanalohija sučasnaj bielaruskaj movy. Minsk: Bielaruskaja navuka [Русак Валянціна. 2003. Марфаналогія сучаснай беларускай мовы. Мінск: Беларуская навука].
Russkaya grammatika v 2 tomakh. 1982. T. 1. Fonetika. Fonologiya. Udareniye. Intonatsiya. Slovoobrazovaniye. Morfologiya. Red. N.Yu. Shvedova. Moskva: Nauka [Русская грамматика в 2 томах. 1982. Т. 1: Фонетика. Фонология. Ударение. Интонация. Словообразование. Морфология. Ред. Н.Ю. Шведова. Москва: Наука].
Sciacko Paviel. 1999. Prabliemy lieksičnaha narmavannia bielaruskaj movy. Hrodna: HrDU [Сцяцко Павел. 1999. Праблемы лексічнага нармавання беларускай мовы. Гродна: ГрДУ].
Shakhmatov Aleksey. 1941. Sintaksis russkogo yazyka. Leningrad: Uchpedgiz [Шахматов Алексей. 1941. Синтаксис русского языка. Ленинград: Учпедгиз].
Shakhmatov Aleksey. 1952. Iz trudov A.A. Shakhmatova po sovremennomu russkomu yazyku (ucheniye o chastyakh rechi). Moskva: Uchpedgiz [Шахматов Алексей. 1952. Из трудов А.А. Шахматова по современному русскому языку (учение о частях речи). Москва: Учпедгиз].
Shelyakin Mikhail. 1983. Kategoriya vida i sposoby deystviya russkogo glagola (teore-ticheskiye osnovy). Tallin: Valgus [Шелякин Михаил. 1983. Категория вида и способы действия русского глагола (теоретические основы). Таллин: Валгус].
Shelyakin Mikhail. 2001. Funktsional'naya grammatika russkogo yazyka. Moskva: Russkiy yazyk [Шелякин Михаил. 2001. Функциональная грамматика русского языка. Москва: Русский язык].
Shpilevskiy Pavel. 2006. Kratkaya grammatika belorusskogo narechiya (56–88). В: Pryhodzič Mikalaj. Bielaruskaje movaznaŭstva: vučebny dapamožnik. Minsk: BDU [Шпилевский Павел. 2006. Краткая грамматика белорусского наречия (56–88). В: Прыгодзіч Мікалай. Беларускае мовазнаўства: вучэбны дапаможнік. Мінск: БДУ].
Sidorov Vladimir. 1945. Morfologiya. V: Avanesov Ruben, Sidorov Vladimir. Ocherk grammatiki sovremennogo russkogo literaturnogo yazyka. Ch. 1. Moskva: Uchped-giz. [Сидоров Владимир. 1945. Морфология. В: Аванесов Рубен, Сидоров Владимир. Очерк грамматики современного русского литературного языка. Ч. 1. Москва: Учпедгиз].
Sil'nitskiy Georgiy. 1986. Semanticheskaya struktura glagol'nogo znacheniya (3–15). V: Problemy strukturnoy lingvistiki 1983. Moskva: Nauka [Сильницкий Георгий. 1986. Семантическая структура глагольного значения (3–15). В: Проблемы структурной лингвистики 1983. Москва: Наука].
Slounik.org: Bielaruskija sloŭniki i encykliapedyi [Slounik.org: Беларускія слоўнікі і энцыкляпэдыі [online] https://slounik.org/ [доступ: 05.01.2019]].
Stankievič Jan. 2007. Jazyk i jazykavieda. Viĺnia: Instytut bielarusistyki [Станкевіч Ян. 2007. Язык і языкаведа. Вільня: Інстытут беларусістыкі].
Stankievič Stanislaŭ. 1994. Rusifikacyja bielaruskaje movy ŭ BSSR i supraciŭ rusifi-kacyjnamu pracesu. Minsk: Navuka i technika [Станкевіч Станіслаў. 1994. Русіфікацыя беларускае мовы ў БССР і супраціў русіфікацыйнаму працэсу. Мінск: Навука і тэхніка].
Šuba Paviel. 1961. Razburennie sistemy niepraduktyŭnych klasaŭ dziejaslovaŭ u sučasnaj bielaruskaj movie (226–233). U: Pracy Instytuta movaznaŭstva AN BSSR. Vyp. VIII. Minsk: Vydaviectva AN BSSR [Шуба Павел. 1961. Разбурэнне сістэмы непрадуктыўных класаў дзеясловаў у сучаснай беларускай мове (226–233). У: Працы Інстытута мовазнаўства АН БССР. Вып. VIII. Мінск: Выдавецтва АН БССР].
Šuba Paviel. 1968. Dziejasloŭ u bielaruskaj movie. Minsk: Vyšejšaja škola [Шуба Павел. 1968. Дзеяслоў у беларускай мове. Мінск: Вышэйшая школа].
Šuba Paviel. 1987. Sučasnaja bielaruskaja mova: Marfanalohija. Marfalohija. Minsk: Univiersiteckaje [Шуба Павел. 1987. Сучасная беларуская мова: Марфаналогія. Марфалогія. Мінск: Універсітэцкае].
Teoriya funktsional'noy grammatiki. T. 1: Vvedeniye. Aspektual'nost'. Vremennaya lokalizovannost'. Taksis. Red. A.V. Bondarko. 1987. Leningrad: Nauka [Теория функ-циональной грамматики. Т. 1: Введение. Аспектуальность. Временная локализованность. Таксис. Ред. А.В. Бондарко. 1987. Ленинград: Наука].
Testelets Yakov 1990. Versiya (83). V: Lingvisticheskiy entsiklopedicheskiy slovar'. Red. V.N. Yartseva. Moskva: Sovetskaya entsiklopediya [Тестелец Яков 1990. Версия (83). В: Лингвистический энциклопедический словарь. Ред. В.Н. Ярцева. Москва: Советская энциклопедия].
Ul'yanov Grigoriy. 1895. Znacheniya glagol'nykh osnov v litovsko-slavyanskom yazyke. Ch. II: Osnovy, oboznachayushchiya razlichiya po vidam. Varshava: Tipografíya Varshavskago uchebnago okruga [Ульяновъ Григорий. 1895. Значенiя глагольныхъ основъ въ литовско-славянскомъ языкѣ. Ч. II: Основы, обозначающiя различiя по видамъ. Варшава: Типографія Варшавскаго учебнаго округа].
Uževič Ivan. 1996. “Hramatyka slavienskaja” Ivana Uževiča. 1645. Arski rukapis (261–346). U: Jaskievič Aliena. Starabielaruskija hramatyki: Da prabliemy ahuĺnafilalahičnaj celasnasci. Minsk: Bielaruskaja navuka [Ужэвіч Іван. 1996. “Граматыка славенская” Івана Ужэвіча. 1645. Арскі рукапіс (261–346). У: Яскевіч Алена. Стара¬беларускія граматыкі: Да праблемы агульнафілалагічнай цэласнасці. Мінск: Беларуская навука].
Vinogradov Viktor. 1938. Sovremennyy russkiy yazyk. Moskva: Uchpedgiz [Виноградов Виктор. 1938. Современный русский язык. Москва: Учпедгиз].
Vinogradov Viktor. 1972. Russkiy yazyk (grammaticheskoye ucheniye o slove). Moskva: Vysshaya shkola [Виноградов Виктор. 1972. Русский язык (грамматическое учение о слове). Москва: Высшая школа].
Vostokov Aleksandr. 1831. Russkaya grammatika po nachertaníyu yego zhe sokrashchennoy Grammatiki polnѣe izlozhennaya. Sankt-Peterburg: Tipografíya Imperat. RA [Востоков Александр. 1831. Русская грамматика по начертанію его же сокращенной Грамматики полнѣе изложенная. Санкт-Петербургъ: Типографія Императ. РА].
Zaliznyak Anna, Shmelev Aleksey. 2000. Vvedeniye v russkuyu aspektologiyu. Moskva: Yazyki russkoy kul'tury [Зализняк Анна, Шмелев Алексей. 2000. Введение в русскую аспектологию. Москва: Языки русской культуры].
Zaprudski Siarhiej. 2003. Niejubiliejnyja dumki z nahody jubiliejnych vydańniaŭ mova-znaŭčaj spadčyny. “Bielaruski histaryčny ahliad”. T. 10. Sš. 1–2: 319–352 [Зап-рудскі Сяргей. 2003. Неюбілейныя думкі з нагоды юбілейных выданьняў мова¬знаўчай спадчыны. “Беларускі гістарычны агляд”. Т. 10. Сш. 1–2: 319–352].
Zizanij Laŭrencij. 1996. “Hramatyka slavienska” Laŭrencija Zizanija. 1596 (175–260). U: Jaskievič Aliena. Starabielaruskija hramatyki: Da prabliemy ahuĺnafilalahičnaj celasnasci. Minsk: Bielaruskaja navuka [Зізаній Лаўрэнцій. 1996. “Граматыка славенска” Лаўрэнція Зізанія. 1596 (175–260). У: Яскевіч Алена. Стара-беларускія граматыкі: Да праблемы агульнафілалагічнай цэласнасці. Мінск : Беларуская навука].
Žuraŭski Arkadź. 1957. Klasy dziejaslovaŭ (193–203). U: Kurs sučasnaj bielaruskaj litaraturnaj movy. Marfalohija: padručnik dlia studentaŭ filalahičnych fakuĺtetaŭ univiersitetaŭ i piedahahičnych instytutaŭ. 1957. Minsk: Dziaržaŭnaje vučebna-piedahahičnaje vydaviectva: 193–203 [Жураўскі Аркадзь. 1957. Класы дзея-словаў (193–203). У: Курс сучаснай беларускай літаратурнай мовы. Марфа-логія: падручнік для студэнтаў філалагічных факультэтаў універсітэтаў і педагагічных інстытутаў. Мінск: Дзяржаўнае вучэбна-педагагічнае выдавецтва].
Inne artykuły z tego numeru
- “войнакультура”фантомы гісторыіуяўная гісторыя і геаграфіямайстэрскі стыль тэкстулітаратурны план уцёкаў і вяртання дадому
“Войнакультура” і “фантомы г історыі”: да прачытання Васіля Быкава
Inesa Kuryan
- беларуская моваанкетабеларуская моладзьбеларускамоўнае асяроддзенацыясамаідэнтыфікацыя
Самаідэнтыфікацыя і моўныя прыярытэты беларускай моладзі 20-х гг. ХХІ ст.
Vieranika Bandarovich
- выдавецкая стратэгіялітаратурны канонактуалізацыя творчасцібеларуская паэзіяЗінаіда БандарынаЯўгенія ПфляўмбаўмНаталля Вішнеўская
Актуалізацыя тэкстаў жаночай паэзіі міжваеннага перыяду і мадэляванне канона беларускай літаратуры
Aksana Danilchyk

